Civilno vazduhoplovstvo u Srbiji u 2015. godini

Prethodna, 2014. godina, je bila istorijska godina za civilno vazduhoplovstvo u Srbiji, ali i u Ex-YU regionu. Pregled prošle godine, dosadašnje aktivnosti i očekivanja za 2015. godinu možete čitati u nastavku ovog teksta.

Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Aerodrom Nikola Tesla Beograd (ANT) je u 2014. godini oborio sve rekorde svog poslovanja. U prethodnoj godini je ostvareno 4.638.577 opsluženih putnika, što predstavlja rast od čak 30,9% u odnosu na 2013. godinu, što ga je postavilo na prvo mesto u Evropi po rastu i na 84. mesto po broju putnika. Predstavljeno u brojevima, kroz kapije ANT je prošlo 1.095.383 novih putnika.

Pored rekordnog broja putnika, zabeležen je i rekordan broj avio-operacija (58.695), dok je količina prevezenog tereta i dalje daleko iza rezultata iz 80ih godina 20. veka (10.222 tona, dok je 80ih godina prosek bio 30.025 tona). Prevoz pošte je u nivou rezultata iz 80ih godina (1.256 tona u 2014. i 1.190 tona prosečno 80ih godina).

Proment na aerodromu Beograd od 2000. do 2014. godine

Finansijski rezultati poslovanja ANT su takođe oborili rekorde poslovanja, s obzirom da je u 2014. godini zabeležena neto dobit od 27 miliona €. Svakako, treba istaći da je ovaj prihod ostvaren i pored otpisa duga za izvršene usluge Air Serbia-i od 15 miliona €.

Procena je da će se u 2015. godini zabeležiti preko 5 miliona putnika (oko 5,2), što znači da će postojeći kapaciteti biti „probijeni“ (kapacitet je 5 miliona putnika). Svakako, glavni fokus ANT ove godine treba da bude proširenje, ne samo odlaznih i dolaznih kapaciteta, već i proširenje kapaciteta i sadržaja (kao što je hotel) za putnike koji su u tranzitu, uzevši da se Air Serbia sada fokusira prvenstveno na taj tip putnika (prevoz putnika od tačke A do Beograda i od Beograda ka tački B), jer su postojeći daleko ispod minimuma za putnike koji se u Beogradu zadržavaju i do 4, 5 sati.

Proment na aerodromu Beograd od 2000. do 2014. i procena za 2015. godinu

Pored proširenja postojećih kapaciteta, rukovodstvo ANT razmišlja i o širenju drugih kapaciteta, kao što su izgradnja druge piste i novih parking pozicija za avione, ali i direktne železničke veze do grada sa pratećom infrastrukturom (mada je ovo više obaveza Železnica Srbije). 

Prema navodima v. d. direktora Saše Vlaisavljevića očekuje se i obnavljanje piste toko 2016. i 2017. godine uz upotrebu aerodroma u Batajnici kao alternative. Međutim, obnavljanje piste može da se obavi bez zatvaranja ANT, u noćnim satima kada nema letova, ali se onda postavlja pitanje trajanja obnove jer je, po sadašnjem redu letenja, period bez letova od 00:30 do 05:00.

Master plan 2025

Takođe, francuska građevinska kompanija Vinci, koja je vlasnik i većeg broja aerodroma u Evropi, potvrdila je svoje zanimanje za učešće u eventualnoj koncesiji za aerodrom. Postavlja se pitanje da li će se ove godine nešto uraditi povodom koncesije ili ne, ali je ona svakako najbolje rešenje za širenje aerodroma, jer bilo kakvi radovi na izgradnji novog terminala i piste ne bi mogli da se finansiraju samo od prihoda aerodroma.

Air Serbia

Air Serbia u 2015. godinu ulazi na krilima dobrih rezultata iz 2014. godine. Naime, prošle godine Air Serbia je zabeleži rast broja putnika od čak 68%, tj. 2,3 miliona putnika, čime je postala vodeći avio prevoznik na teritoriji bivše Jugoslavije. Na ovaj broj treba dodati i 90.000 putnika koje je prevezao čarter brend Aviolet. Popunjenost kabine u 2014. godini je iznosio 67%, mada ne treba zaboraviti i da je ukupni kapacitet povećan za 74% u odnosu na 2013. godinu.

Pored dobrih rezultata u pogledu broja prevezenih putnika, i finansijski rezultati su pozitivni. U 2014. godini Air Serbia je ostvarila profit od 2,7 miliona €, što predstavlja izuzetan rezultat uzevši u obzir da je 2013. godinu završila sa 73 miliona € gubitaka (do oktobra 2013. ti gubici su gubici Jat Airways-a, a od oktobra Air Serbia-e).

Za 2015. godini kompanija planira da utvrdi svoju poziciju na tržištu kao i da doda nove usluge. Prva usluga koja se planira u 2015. godini je otvaranje sopstvenog biznis salona na ANT površine 400 m2 između kapija A4 i A5. Biznis salon će biti dostupan svim putnicima Air Serbia-e i partnerskih kompanija, ali i putnicima koji su korisnici Etihad Guest Silver, Gold ili Platinum programa. Salon će imati kapacitet od 80 putnika, a pored recepcije, fotelja i bara gostima će nuditi i prostor za ručavanje sa švedskim stolom, sobu za molitve, tuševe i biznis centar.

Druga usluga koja se planira u 2015. godini je uvođenje bežičnog interneta u sve avione iz Airbus familije (319 i 320), što se može očekivati u drugom tromesečju ove godine. Pored standardne usluge bežičnog interneta, "Wi-Fly" sistem će putnicima nuditi i mogućnost telefoniranja, slanja poruka i besplatan striming on-line sadržaja kao što su najnoviji filmovi, serije, popularne TV emisije i muzika. Treba dodati da sve veći broj evropskih kompanija uvodi ovu uslugu u svoje avione, kako na srednjelinijskim tako i na dugolinijskim letovima, a Air Serbia će biti prva kompanija u bivšoj Jugoslaviji sa ovom uslugom.

Nedavno je kompanija predstavila tematsku pesmu pod nazivom "Krila Evrope" koju je komponovao poznati kompozitor Saša Ilić. Pesmu možete poslušati ovde.

Što se tiče novih linija, za sada se ne očekuje uvođenje novih, već konsolidacija postojećih linija i priprema za prekookeanske letove, koji su najavljeni za prvu polovinu 2016. godine. Međutim, kako je najavljeno iz kompanije prvo će se fokusirati na povezivanje gradova iz regiona i Beograda sa najmanje dva dnevna leta pa zatim prekookeanski letovi.

Aerodrom Konstantin Veliki Niš

Kao što je ranije pisano na blogu, Wizz Air će od juna meseca otpočeti letove iz Niša, i to od 25. juna za Malme u Švedskoj (3 nedeljna leta) i od 29. juna za Bazel u Švajcarskoj (2 nedeljna leta). Postoji i priča da se do kraja ove godine uvede i treća destinacija, Memingen u Nemačkoj, ali to nije odmaklo dalje od glasina.

Što se tiče ostalih planova AKV, planira se zapošljavanje tri saobraćajna inženjera u cilju daljeg razvoja aerodroma. Takođe, AKV očekuje i druge avio kompanije da uspostave letova ka Nišu, jer je po rečima v. d. direktora Vladice Đurđevića aerodrom niskim cenama svojih usluga privukao pažnju i ostalih avio kompanija.

Aerodromi Srbije

Vlada Republike Srbije je najavila formiranje novog preduzeća pod imenom "Aerodromi Srbije" (AS) za april 2015, koje će integrisati svih 25 postojećih aerodroma, pista i letilišta. Dok formiranje ovog preduzeća ima logike za aerodrome koji imaju saobraćaj (Beograd i Niš) i potencijalne aerodrome (Kraljevo, Vršac i Užice), postavlja se pitanje potrebe za uvrštavanje ostalih pista i letilišta, jer su to mahom mali, sportski aerodromi koji nemaju nikakav potencijal za dalji razvoj saobraćaja.

Kao što je napomenuto, formiranje AS za aerodrome od kojih se očekuje razvoj saobraćaja ima logike, jer će ti aerodromi dobiti pristup menadžmentu koji zna kako se organizuje avio saobraćaj (tj. menadžmentu ANT), centralizovane nabavke opreme, ali i lakši pristup kreditima i drugim izvorima finansiranja za dalje potrebe širenja, rekonstrukcije i dogradnje kapaciteta. Naravno, zajedničko preduzeće za pet navedenih aerodroma omogućava i lakši pristup inostranom tržištu, čime se tačno mogu izdefinisati tržišni segmenti, tj. koji aerodrom će služiti za koji tip letova (redovne linije, čarter linije, low cost linije, itd.).