U petak 23.11.2012. godine aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu je svečano proslavio 50. rođendan.
Današnji beogradski aerodrom je svečano otvoren 28.04.1962. godine, i u to vreme je bio najsavremeniji aerodrom u regionu. Izgradnja je trajala četiri godine, i za to vreme je napravaljen sadašnji Terminal 1 (danas se terminal prvenstveno koristi za čarter letove Jat Airways-a i Aviogenex-a, dok ga Wizz Air koristi za sve svoje letove), kontrolni toranj i pista dugačka 3.000 metara, rulne staze i velike platforme za opsluživanje letelica. Projektantski tim je predvodio jedan od naših najpoznatijih arhitekata XX veka akademik Nikola Dobrović.
Prethodni beogradski aerodrom se nalazio na teritoriji današnjeg bloka 65 na Novom Beogradu, na lokaciji današnjeg Airport City-a. Međutim, usled širenja Beograda, kao i porasta obima saobraćaja, moralo je doći do iseljena aerodroma sa te lokacije, pa je kao najpodobnija izabrana lokacija u ataru sela Surčin. Zanimljivo je reći da su na beogradski aerodrom pre Drugog svetskog rata sletale vodeće evropske kompanije toga vremena, kao što su Air France, Deutche Luft Hansa (preteča današnje Lufthanse), KLM i Imperial Airways (preteča današnjeg British Airways-a). Poslednji let sa starog aerodroma (poznatiji i kao Bežanijski aerodrom) je obavljen 1964. godine.
Šezdesetih godina, Beograđani su za dobar provod smatrali odlazak na aerodrom, tačnije u restoran na velikoj krovnoj terasi, u kojem je služen prvi espreso u prestonici. Zabava je bila gledanje sletanja i uzletanja jedine tri "karavele" koje smo imali, tada veoma modernog aviona čak i za evropske pojmove. Pored tada moderne "karavele", česti posetioci beogradskog aerodroma su bili i Qantas-ov jumbo jet Boeing 747-200, avioni svetski poznatog Pan Am-a, kao i avioni brojnih poznatih evropskih i svetskih aviokompanija. Na beogradski aerodromi je, 31.07.1985. godine, sleteo i prvi evropski Boeing 737-300, registrarskih oznaka YU-AND tadašnjeg Jugoslovenskog Aerotransporta, tj. Jat Airways-a (taj avion je i danas u redovnoj upotrebi na letovima Jat Airways-a).
Aerodrom je ostvario snažan rast saobraćaja i broja putnika u zlatno doba jugoslovenskog avio saobraćaja sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je izgrađen današnji Terminal 2. Rekordna godina prema broju putnika bila je 1987. kada je aerodrom imao 3,312 miliona putnika (procena je da od tog broja oko 1 milion odlazi na putnike u domaćem saobraćaju).
Kada je 2006. godine, slavljena 150. godišnjica rođenja Nikole Tesle, beogradskoj vazdušnoj luci je dato ime ovog velikog srpskog naučnika.
Današnji aerodrom "Nikola Tesla" u godini važnog jubileja obara sve rekorde iz zlatnog doba. Krajem jula je oboren dnevni rekord u broju putnika, a iz godine u godinu aerodrom sve ranije beleži dvomilionitog i tromilionitog putnika. Očekuje se da će ove godine broj putnika na aerodromu biti između 3,4 i 3,5 miliona. "Tesla" bi se tako mogao upisati na spisak sto najprometnijih evropskih aerodroma.
Aerodromski kompleks je posle pola veka bogatiji i za zgradu novog terminala (T2), koji je nedavno renoviran. U okviru aerodroma se nalazi i velelepna zgrada Muzeja vazduhoplovstva sa jednom od najboljih kolekcija vojnih i civilnih aviona. Pre nekoliko godina otvorena je i nova zgrada Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, koja predstavlja jedan od tehnološki i građevinski najnaprednijih objekata u zemlji, shodno svojoj funkciji.
Na aerodromu "Nikola Tesla" su smeštena i preduzeća Jat Tehnika koje se ističe velikim hangarom za održavanje aviona u koji staju i najveći putnički avioni na svetu. Tu se nalaze i preduzeća Jat Ketering i helikopterska jedinica MUP-a Srbije.
Trenutno se završava prva faza dogradnje Terminala 2. Po završetku ove dogradnje, biće u upotrebi novih 19.000 kvadratnih metara korisnog prostora za putnike. Već sada su putnici dobili nove prostrane gejtove i čekaonice na A pristaništu Terminala 2, a u toku su radovi na proširenje C pristanišnog hola. U ovoj godini aerodrom je bogatiji i za novi luksuzan salon za putnike biznis klase. Tokom 2005. aerodrom je instalirao šest novih najsavremenijih staklenih aviomostova, kakvi će biti postavljeni i na ostalim gejtovima po završetku dogradnje.
Ugostiteljski i prodajni sadržaji na aerodromu se konstanto poboljšavaju i putnicima su na raspolaganju prodavnice, kafići pa čak i kazino, koji je nedavno otvoren u tranzitnom delu aerodroma.
U planu aerodroma za naredni period je dodatno proširenje platforme dodavanjem novih parking pozicija u nastavku C platforme, izgradnja još jednog sprata na Terminalu 2 koji će se koristiti za razdvajanje dolaznih od odlaznih putnika u okviru tranzitne zone čime će se postići veća efikasnost i bolji putnički protok.
Posle pola veka rada na Aerodrom sleću brojne inostrane aviokompanije, a sve je veća i bolja ponuda niskotarifnih letova. Na aerodrom trenutno sleću avioni 33 aviokompanija u redovnom putničkom i kargo saobraćaju kao i u čarter saobraćaju tokom letnje sezone. Tokom leta aerodrom je povezan direktnim letovima sa preko 50 destinacija na tri kontinenta, u Evropi, Aziji i Africi. Najnovije aviokompanije na Aerodromu "Nikola Tesla" su Air One, Qatar Airways (najbolja svetska avio kompanija) i Pegasus Airlines, koji počinje da leti od 1. februara 2013. do Istanbula.
U toku su razni projekti i planovi za uspostavljanje redovnog saobraćaja sa Severnom Amerikom, a u narednoj godini mogu se očekivati i nove aviokompanije na nepokrivenim a traženim evropskim destinacijama. Aerodrom svojim ravnopravnim tretmanom tradicionalnih i niskotarifnih aviokompanija, kao i redovnim snižavanjem cena aerodromskih usluga i povećanjem efikasnosti značajno doprinosi interesovanju stranih avioprevoznika za uspostavljanje novih letova.
Aerodrom "Nikola Tesla" je među malobrojnim profitabilnim državnim preduzećima. Ono beleži profit i isključivo od sopstvene dobiti ulaže u dalju modernizaciju infrastrukture i nabavku opreme. Nedavno je završena dogradnja platforme. Spojene su platforme A i C čime je omogućeno skraćenje puta koji avion prelazi od piste do parking pozicije, a povećan je kapacitet aerodroma kada je prihvat i opsluživanje aviona u pitanju.
U izradi ovog rada su korišćeni materijali sa veb sajta Aviokarta.net, arhive Glasa javnosti i zvanične veb prezentacije aerodroma "Nikola Tesla", Beograd.
 |
| Izgled Terminala 1 60ih godina slika preuzeta sa portala Aviokarta.net |
Prethodni beogradski aerodrom se nalazio na teritoriji današnjeg bloka 65 na Novom Beogradu, na lokaciji današnjeg Airport City-a. Međutim, usled širenja Beograda, kao i porasta obima saobraćaja, moralo je doći do iseljena aerodroma sa te lokacije, pa je kao najpodobnija izabrana lokacija u ataru sela Surčin. Zanimljivo je reći da su na beogradski aerodrom pre Drugog svetskog rata sletale vodeće evropske kompanije toga vremena, kao što su Air France, Deutche Luft Hansa (preteča današnje Lufthanse), KLM i Imperial Airways (preteča današnjeg British Airways-a). Poslednji let sa starog aerodroma (poznatiji i kao Bežanijski aerodrom) je obavljen 1964. godine.
 |
| Qantas-ov Boeing 747-200slika preuzeta sa portala Aviokarta.net |
Aerodrom je ostvario snažan rast saobraćaja i broja putnika u zlatno doba jugoslovenskog avio saobraćaja sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je izgrađen današnji Terminal 2. Rekordna godina prema broju putnika bila je 1987. kada je aerodrom imao 3,312 miliona putnika (procena je da od tog broja oko 1 milion odlazi na putnike u domaćem saobraćaju).
Kada je 2006. godine, slavljena 150. godišnjica rođenja Nikole Tesle, beogradskoj vazdušnoj luci je dato ime ovog velikog srpskog naučnika.
Današnji aerodrom "Nikola Tesla" u godini važnog jubileja obara sve rekorde iz zlatnog doba. Krajem jula je oboren dnevni rekord u broju putnika, a iz godine u godinu aerodrom sve ranije beleži dvomilionitog i tromilionitog putnika. Očekuje se da će ove godine broj putnika na aerodromu biti između 3,4 i 3,5 miliona. "Tesla" bi se tako mogao upisati na spisak sto najprometnijih evropskih aerodroma.
Aerodromski kompleks je posle pola veka bogatiji i za zgradu novog terminala (T2), koji je nedavno renoviran. U okviru aerodroma se nalazi i velelepna zgrada Muzeja vazduhoplovstva sa jednom od najboljih kolekcija vojnih i civilnih aviona. Pre nekoliko godina otvorena je i nova zgrada Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, koja predstavlja jedan od tehnološki i građevinski najnaprednijih objekata u zemlji, shodno svojoj funkciji.
Na aerodromu "Nikola Tesla" su smeštena i preduzeća Jat Tehnika koje se ističe velikim hangarom za održavanje aviona u koji staju i najveći putnički avioni na svetu. Tu se nalaze i preduzeća Jat Ketering i helikopterska jedinica MUP-a Srbije.
 |
| Dogradnja C pristanišnog hola, novembar 2012 slika preuzeta sa portala Aviokarta.net |
Ugostiteljski i prodajni sadržaji na aerodromu se konstanto poboljšavaju i putnicima su na raspolaganju prodavnice, kafići pa čak i kazino, koji je nedavno otvoren u tranzitnom delu aerodroma.
U planu aerodroma za naredni period je dodatno proširenje platforme dodavanjem novih parking pozicija u nastavku C platforme, izgradnja još jednog sprata na Terminalu 2 koji će se koristiti za razdvajanje dolaznih od odlaznih putnika u okviru tranzitne zone čime će se postići veća efikasnost i bolji putnički protok.
Posle pola veka rada na Aerodrom sleću brojne inostrane aviokompanije, a sve je veća i bolja ponuda niskotarifnih letova. Na aerodrom trenutno sleću avioni 33 aviokompanija u redovnom putničkom i kargo saobraćaju kao i u čarter saobraćaju tokom letnje sezone. Tokom leta aerodrom je povezan direktnim letovima sa preko 50 destinacija na tri kontinenta, u Evropi, Aziji i Africi. Najnovije aviokompanije na Aerodromu "Nikola Tesla" su Air One, Qatar Airways (najbolja svetska avio kompanija) i Pegasus Airlines, koji počinje da leti od 1. februara 2013. do Istanbula.
U toku su razni projekti i planovi za uspostavljanje redovnog saobraćaja sa Severnom Amerikom, a u narednoj godini mogu se očekivati i nove aviokompanije na nepokrivenim a traženim evropskim destinacijama. Aerodrom svojim ravnopravnim tretmanom tradicionalnih i niskotarifnih aviokompanija, kao i redovnim snižavanjem cena aerodromskih usluga i povećanjem efikasnosti značajno doprinosi interesovanju stranih avioprevoznika za uspostavljanje novih letova.
Aerodrom "Nikola Tesla" je među malobrojnim profitabilnim državnim preduzećima. Ono beleži profit i isključivo od sopstvene dobiti ulaže u dalju modernizaciju infrastrukture i nabavku opreme. Nedavno je završena dogradnja platforme. Spojene su platforme A i C čime je omogućeno skraćenje puta koji avion prelazi od piste do parking pozicije, a povećan je kapacitet aerodroma kada je prihvat i opsluživanje aviona u pitanju.
U izradi ovog rada su korišćeni materijali sa veb sajta Aviokarta.net, arhive Glasa javnosti i zvanične veb prezentacije aerodroma "Nikola Tesla", Beograd.
Нема коментара:
Постави коментар