Wizz Air u Nišu?

Prema pisanju specijalizovanog portala za avijaciju Flightglobal.com, mađarski niskotarifni prevoznik Wizz Air (W6) je „tajni“ pregovarač sa Aerodrom Konstantin Veliki – Niš za uspostavljanje redovnih linija sa ovog aerodroma.  Tajni pregovarač je stavljen pod navodnike jer se od kraja jula u medijima pojavljivala vest da aerodrom pregovara sa jednom poznatom evropskom niskotarifnom kompanijom, ali su odbijali da kažu sa kojom da pregovori ne propadnu, kao što se pre nekoliko godina desilo u Crnoj Gori, kada je Vlada CG objavila u medijima da se pregovara sa Ryanair-om za uspostavljanje letova sa podgoričkog aerodroma. Ipak, da li će biti realizovan ovaj dogovor ili ne, ostaje da se vidi, s obzirom da su pregovori i dalje u toku, a linije i frekvencije su i dalje obavijene velom tajne, dok se ne završe pregovori i potpiše ugovor, čije se potpisivanje, prema najavama iz Vlade RS, niškog aerodroma i gradske uprave, može očekivati krajem septembra ili početkom oktobra. Potencijalni letovi su najavljeni za početak letnjeg reda letenja u martu 2015, a prodaja karata se može očekivati već u novembru.

Najveće iznenađenje predstavlja stav Wizz Air-a da pregovara oko otpočinjanja letova sa niškog aerodroma jer su ranije najavljivali da ne nameravaju da otpočnu letove sa ovog aerodroma (izvor 1; izvor 2), a čak su uveli bus/kombi transfer po sistemu od vrata do vrata na relaciji Niš-Beograd (izvor 3), koji saobraća dva puta dnevno (polasci iz Niša su u 5:15 i 19 časova, a sa beogradskog aerodroma 8:45 i 21:30). Podaci koji su dostupni iz 2013. godine kažu da je mesečno oko 50 putnika koristilo ovu uslugu (izvor 4).

izvor

Po avijacijskim forumima i blogovima se vodi diskusija ka kojim destinacijama se mogu očekivati letovi sa niškog aerodroma. Međutim, ako se pogledaju destinacije do kojih Wizz Air leti iz Beograda (Ajndhoven , Bazel, Bove, Dortmund, Geteborg, Larnaka, London Luton, Malme, Memingen, i Stokholm Skavsta), dolazi se do zaključka da je većina ovih destinacija ka gradovima i regionima koji imaju značajnu srpsku dijasporu (nazvane kao „gastarbajterske linije“). Tako, destinacije koje se mogu očekivati iz Niša su Bazel, Bove, Dortmund, i eventualno Malme, s obzirom da veliki broj stanovnika južne, istočne i jugoistočne Srbije živi u regionima koji gravitiraju ka ovim gradovima.

Ipak, Niš nije najspremniji za otpočinjanje redovnih letova, pogotovo u zimskoj sezoni. Naime, aerodrom nije opremljen opremom za instrumentalno sletanje (Instrument Landing System – ILS), što je bio jedan od glavnih uslova mnogih kompanija za početak letenja sa aerodroma. Međutim, Vlada RS je obećala da će pomoći aerodromu sa  tri do pet miliona evra kako bi postao stecište niskotarifnih aviokompanija. Prema poslednjim najavama, ugradnja ILS-a će početi početkom marta 2015. godine, sa ciljem da bude spreman za početak zimskog reda letenja 2015/16 u oktobru 2015. godine.

Gravitaciona zona Aerodroma Niš. izvor

U poslednjih 10 godina, od kako je aerodrom ponovo otvoren za saobraćaj, bilo je nekoliko pokušaja pokretanja redovnih i čarter linija iz Niša. Od 2004. godine Jat Airways i Montenegro Airlines su obavljali letove iz Niša za Cirih, Pariz i Tivat. U skladu sa okolnostima nastalim nakon otcepljenja Crne Gore i generalnom politikom koja je vođena u nadležnim organima Srbije u oblasti vazdušnog saobraćaja (tokom 2006. i 2007. godine), broj putnika u 2007. godini opada i na godišnjem nivou je smanjen za 14% u odnosu na prethodnu godinu. Zatim, tokom zime 2005/2006 godine Thomsonfly je obavljao čarter letove na relaciji London-Niš gde je dovozio britanske turiste na Kopaonik, ali ti letovi nisu obnovljeni u narednim godinama usled pada potražnje u Velikoj Britaniji za Kopaonikom (previsoka cena za pružen nivo usluga). U periodu od 2009. do 2011. godine za Niš je iz Forlija letela italijanska niskotarifna kompanija WindJet. Ta linija je bila izuzetno neuspešna po niški aerodrom, jer je na svakom od letova bilo jedva 30 putnika, no WindJet je finansijski dobro prošao jer je dobijao subvencije grada Niša za održavanje ove linije (pretpostavlja se da je grad Niš na ovu liniju potrošio oko 1,7 miliona evra). Takođe, Montenegro Airlines je obavljao letove Podgorica-Niš u periodu od 2010. do 2013. godine, koji su takođe bili subvencionisani od strane grada, kao i italijanska avio kompanija Mistral Air, koja je jedan kratak vremenski period 2013. godine obavljala let Trst-Niš, ali njih nije finansirao grad već Evropska unija kroz projekat Air.NET. Jedno kratko vreme tokom zime 2012/13 je i švajcarski Darwin Airline (danas Etihad Regional) održavao čarter letove iz Niša ka Ženevi i Cirihu, ali su ti letovi ubrzo ugašeni, usled slabe popunjenosti ali i previsoke cene (325€ za povratnu kartu). Tokom leta prošle godine turski Freebird Airlines je održavao čarter letove na liniji Niš-Antalija, koji su često bili vezivani sa letovima iste avio kompanije Beograd-Antalija.

Avion Montenegro Airlines-a u Nišu. izvor

Istorija je pokazala da letovi za Niš ipak nisu isplativi kao što neki misle. Mada, ovde treba uzeti i u obzir platežnu moć građana jugoistočne Srbije, kao i cene i destinacije koje su nuđene. WindJet i Mistral Air su leteli ka aerodromima ka kojima je potražnja ravna nuli (često se dešavalo da WindJet leti sa praznim avionom u oba smera). Gorepomenuti Darwin Airline iako je leteo ka traženoj destinaciji (Cirih) cena od 325€ bi bila previsoka i za stanovnike Beograda, a da ne pričamo za stanovnike jugoistočne Srbije. Montenegro Airlines je leteo 5 do 7 puta nedeljno na liniji Niš-Podgorica, s tim što su avioni noćili u Nišu, prvenstveno da bi putnici iz Niša mogli da se povežu sa ostalim letovima iz mreže Montenegro Airlines-a. Tokom 2012. godine Montenegro Airlines je prevezao oko 26.000 putnika na liniji Niš-Podgorica, što u proseku čini da je na svakom letu tokom 2012. godine bilo oko 40 putnika (izvor 5). Prema dostupnim podacima,  40% svih putnika sa ove linije su direktni putnici. Od ostalih transfernih destinacija Cirih zauzima prvo mesto sa oko 28% putnika (koji je ujedno i najtraženija destinacija iz Niša), zatim Pariz sa 16%, Frankfurt je na četvrtom mestu sa 8% i Moskva na petom sa 4% putnika (izvor 5). Prema podacima niškog aerodroma iz perioda kada su Niš i Cirih bili povezani direktnim linijama prevoženo je od 24,5 (2005) do 28,5 hiljada (2006) putnika godišnje. Ipak, i ova linija je ukinuta kada je grad prestao da daje subvencije za njeno održavanje. Inače, više puta je Montenegro Airlines aplicirao za peta prava za let Niš-Cirih, ali su ih švajcarske vazduhoplovne vlasti odbijale.
Ne treba zaboraviti ni da su gradske vlasti Niša planire da osnuju i svoju aviokompaniju, ideja koja srećom po poreske obveznike nije zaživela, jer bi to verovatno bilo jedno veliko bacanje para u bunar. Mada, ovo nije jedini neuspeli pokušaj osnivanja aviokompanije u Nišu. Još je 2004. godine grupa lokalnih investitora pokrenula proces osnivanja Aero Nais-a, sa iznajmljenim avionom Fokker 100 i planom da lete do Ciriha, Istanbula i još nekoliko destinacija, ali je i taj poslovni poduhvat dospeo u ćorsokak, najviše zahvaljujući loklanim vazduhoplovnim vlastima koje nisu izdale dozvolu aviokompaniji, tako da je kompanija otišla u stečaj, a iznajmljeni avion je vraćen vlasnicima.

Navedeno je ranije koje su to potencijalne destinacije do kojih bi Wizz Air mogao da leti iz Niša (Bazel, Bove, Dortmund, i eventualno Malme). Aerodrom Bazel (tj.  EuroAirport Basel–Mulhouse–Freiburg) je aerodrom koji je kompletno lociran u Francuskoj, ali predstavlja vazdušnu luku za tri grada i tri države (Bazel – Švajcarska, Miluz – Frnacuska i Frajburg – Nemačka), ali je u Evropi najpoznatiji kao aerodrom Bazel i najčešće je korišćena troslovna oznaka BSL (pored ove ima i francusku MLH). Pored ova tri grada, sa ovog aerodroma može lako da se stigne i do Ciriha (90 km), Berna (99 km), Dižona (240 km), Nansija (218 km), Karlsruea (190 km) i Štutgarta (245 km). Aerodrom Bove, često se reklamira i kao Pariz-Bove, iako je od Pariza udaljen 85 km, predstavlja glavni niskotarifni aerodrom koji opslužuje Pariz. Na ovom aerodromu irski Ryanair ima veliku bazu, a Wizz Air održava letove ka 14 destinacija. Aerodorm Dortmund se nalazi 10 km od istoimenog grada, i predstavlja najmanji od tri aerodroma u oblasti Rajna-Rur (prva dva su aerodromi Diseldorf i Keln/Bon). Pored Dortmunda, sa aerodroma se lako stiže do ostalih gradova u oblasti Rajna-Rur, najviše zahvaljujući dobro organizovanoj i razgranatoj lokalnoj železnici, ali i gustoj mreži autoputeva. Od ostalih nemačkih gradova sa značajnijom populacijom iz jugoistočne Srbije, Frankfurt i Bremen su udaljeni po 220 km i Hamburg 330 km. Aerodrom Malme, koji je smešten na jugu Švedske, je udaljen od grada koji opslužuje 28 km, zatim od Kopenhagena 47 km, a do ostalih gradova u Švedskoj može da se stigne železnicom koja je dobro organizovana.

izvor

Ako se zaista potpiše ugovor o saradnji između niškog aerodroma i Wizz Air-a, koristi će biti obostrane. Niš će konačno dobiti dugoočekivane letove i putnike, a Wizz Air nov aerodrom i nove putnike koji nisu želeli da pored cene karte plaćaju i transfere do Beograda/Sofije/Skoplja. Ako uzmemo da će Wizz Air leteti 6 puta nedeljno iz Niša (tri destinacije sa po dva nedeljna leta) sa prosečnom popunjenošću od 70%, dolazimo do cifre od 1.512 putnika nedeljno, tj. oko 6.000 putnika mesečno, odnosno oko 60.000 putnika u prvoj godini (Wizz Air koristi avione A320 kapaciteta 180 putnika). Naravno, pored novih putnika, Wizz Air bi dobio i stimulacije, tj. popuste na određene aerodromske usluge prema Smernicama razvoja vazduhoplovnog tržišta kroz stimulacije u plaćanju aerodromskih naknada u Republici Srbiji, koje su usvojene prošle godine (Sl. glasnik RS, br. 119/2013), po kojima bi dobio popuste na osnovu otvaranja prevoza na novim linijama koje bi bile pokrenute sa niškog aerodroma.
S druge strane, može da se desi da linije maju slabu popunjenost, pa da se letovi ni ne realizuju. Zato je i dobro što je odlučeno da se sa prodajom karata krene već u novembru, jer je do marta dovoljno dug vremenski period da se određeni letovi pomere, smanje, povećaju ili čak ukinu ako za njih ne postoji dovoljno interesovanje, a putnicima i kompaniji ostavlja prostora da se izvrši zamena karata ili povraćaj novca.